Srpski književni glasnik

60 Српски Књижевни Гласник,

просветнога штатута, (и 5 262) има се прибирати 107, приреза од свију непосредних земаљских пореза и од тога прихода плаћати и трошкови за црквено-школске послове, и свештеницима плате, и дневнице црквеношколеких одборника. Свештеници православни којима је до сада православни народ у Босни п Херцеговини давао бир у природним производима, устали су, и на основу чл. ХП основних одредаба, траже добре плате и додатке, у „Српској Ријечи“ о томе је било чак и циничних изјава од једнога свештеника из Јајца. Кад је склопљен рачун о томе колико ће се скупити новаца од овога приреза 10", онда се видело да прибран новац неће бити довољан за све трошкове и издатке које предвиђа уредба. На пример, по рачуну који је направљен за Херцеговину изашло је да се не може, после свих других трошкова, дати свештеницима више од по 1000 круна годишње плате. Свештеници неће, то је сигурно, пристати на такве плате, и тражиће од народа оно што мисле да им још треба дати. Народ неће моћи, а може бити, неће ни хтети, то издржати и свештенство ће се тада обратити митрополиту, т. ј. влади, и од ње тражити оно што од народа није добило. (Чланови епархијског црквенога суда пи ширег управног и просветног савета за епархију херцеговачко-захумску већ сву поднели митрополиту, као своме председнику, представку да се заузме код владе да влада из државних средстава дадне још 100.000 круна сваке године поред прирезом прикупљенога новца, тражећи да свештенству у тој епархији почетна плата буде 1800 круна годишње, а сваке пете године да се свештенику додаје једна периодска повишина од по 200 круна годишње и то све до навршене четрдесете године свештеничке службе). Влада ће то на сваки начин дати свештеницима, а онда је са њиховом независношћу и са слогом п љубави између њих и њихове пастве сасвим свршено. И то ће бити почетак онога што је било читаво пола века у карловачкој патријаршији; т. ј. борба Срба између себе око уређења народно-црквене аутоно-