Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 61

мије, која, као што се сад види, није дала резултате који су очекивани. Место да се евп заложе за своја национално-политичка права у Војводини, Срби су се залагали за прквену аутономију и трошили су се у међусобицама на штету правих српских интереса. Право је да се уреди свештенички положај у Босни и Херцеговини, али свештенство треба ла се умери у својим захтевима, да рачуна за сада само с оним што се има у рукама, и да оно само настане да се одложи решење свештеничког питања до бољих времена. Оно треба да пази да својим неумереним захтевима не пресуши изворе добровољних прилога за школе и цркве и не почне затварати српеке школе, — за које неће ништа остати ако од прикупљенога пореза узму све за себе свештеници, кад је већ уредбом за школе тако мало предвиђено у свакоме погледу. Свештеници православни треба да штеде народ коме сад тек предстоје рад и борба, које су досад руководили њихови прваци, а он их треба и мора сад заједно с првацима водити. Рад п борба за полптичка права њих треба да затече у једноме и истоме реду. Ако свештенство не поштеди тај народ овога пута, он може не бити више чио и готов за рад п борбу, већ може по стати равнодушан и немаран.

Ово последње треба да пмају, у осталом, на уму сви, и свештевици, п прваци, и млађи, и народ. Сви они треба да не троше снагу у овим и оваким септним и личним питањима, кад су тако крупна пштања, као што су народно-политичка права, и економско сређивање и напредовање њихове отаџбине, на помолу. Снагу заједнички треба уложити сада за та права; борећи сеза њих, бориће се п за ова ситнија питања. Много уздржљивости код млађих и много више такта код старијих потребни су сада. Немило мора дирати свакога који српски осећа оно што је писала „Српска Ријеч“ о босанско-херцеговачкој омладини која се школовала на страни. Омладина је можда изазвала полемику, али „Српска Ријеч“ и њени директори нису је смели прихватити у оном и онаквоме облику.