Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ЕРМЕТЕ Новели.

Ово дана био нам је гост, на позорници нашег Народног Позоришта, чувени талијански глумац, Крмете Новелпи. Играо је три вечера; први пут Александра Фару у добром комаду Марка Прате „Алилуја“, други пут Шгајлока, трећи пут Краља Лира. Повели ужива одскора врло велики глас; по гласу који му име прати, он би се могао данас сматрати као најбољи европекп глумац. Ни његов имењак п земљак Ермете Закони, па можда ни сам Коклен, не би се у том погледу могли мерити с њим. Једини који би се у том погледу могао с њим такмичити, ентлески глумац Ервинг, умро је пре кратког времена. Ервингов глас, у осталом, није бпо довољно раширен међу широком публиком на континенту; Ервинг није путовао, а путовање глумаца доприноси много више но што се мисли п шпрењу п растењу њихова гласа.

Од тога гласа који Новели ужива, један је део, један велики део, оправдан над сваком сумњом. Глумац који Александра Фару уме да игра као што га је играо Новели, глумац је првога реда. Слика Александра Фаре коју је Новели створио пред нашим очима остаје урезана у памети као тип, нов тип, нов један живи човек којим се ботати наша машта, и достојан да уђе у галерију најбољих типова које смо запамтили од лругих уметника, с позорнице пили из дела романописаца или сликарских. Све је у Новелијевој игри те вечери било савршено. Маска несрећнога Фаре, оно озбиљно, обријано лице с јаким борама, с мало јачим кукастим носом, и поштеним и паметним очима (Новели је врло лепо бпо осетио да је његова властита маска потпуно прикладна за ту улогу, и није јој савршено ништа лодао; ни нај-