Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ЗАШТО!
И ноћас, опет, седео сам, пио
Са људма који тугу своју блаже, У вину покој и заборав траже, И опет нисам задовољан био!
На душу моју тешки јад се свио;
Ни вино мени ништа не помаже:
Са сваком чашом сињи јад се слаже,
К'о да се чемер с рујним вином слио! —
Што вечно да сам бекрија а трезанг Што песма моја, тужна писка ласте Без гнезда, вечно да Бога призива ?
Што вечно да сам слободан а везан Што вечно туга, и јад, и бол расте Што да сам мртав сред живота живаг
ВЕЛИМИР Ј. РАЈИЋ.