Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
UN
ДРУГИ ЗАВЕТ.
Кад свршим ову жалосну судбину, Кад стресем оков, и царству слобода Одлетим, — тада, против свију мода, По мојој жељи, приступите чину:
Окупајте ме у чистоме вину,
Без једне капље минералних вода, Не треба чак ни бикарбонат-сода, И копајте ме земљи у дубину !
Ал' не у гробљу: у пољу, далеко, Где земља грли азурна небеса, Где расте љиљан, стидна љубичица,
Где сваке зоре, побожно и меко, Са витих грана Творцу хвалу стреса Хор малих, слатких и невиних птица.
Велимир Ј. РАЈИЋ.