Srpski književni glasnik

ПОКУШАЈ О ЛИТЕРАРНОМ УКУСУ.

Има пуно речи које се на све стране чују и у које цео свет верује као у признате истиче, а које се, када се ближе испитају и боље у њих загледа, показују да нису ни на чему основане, но да су просте заблуде које људи примају и понављају их, по навици, не мислећи.

Један духовит писац енглески, Чарле Ламб, устајао је пре неколико десетина година, против неких од ових, како их је он називао, поиуларниг заблуда, и доказивао да многе пословице и изреке што су у устима целоме свету немају никаква разлога ни оправдања. По чему, пита он, не би било у реду да се смејемо шали или досетци коју сами начинимог дар то не би било као и кад би какав човек правио гозбу, па сам не имао свога дела у њој7 Ко каже да се поклону у очи не гледаг Када вам какав пријатељ поклони своју књигу, коју нико не купује, зар не очекује он као уздарје за њу вашу, коју свет купује 7 И зар нема и таквих поклона са којима не знате куда ћете, које нити сте пристали да примите, ни да одбијетег

Тако је овај пријатни писац побијао, е пуно духовите шале понеке! изреке и пословице, доказујући о њима, да су обичне популарне заблуде, које људи примају и не мислећи, по навици. Но има, мимо ових, и једна друга врста заблуда, далеко озбиљнија, која се не да овако у шали побијати, но је треба подврћи строгој критици. Таква једна заблуда је напр. став (када се вели) да изузетак потврђује правило. Мало коме пада на памет да се запита, на који би то начин и како би могло бити да у прилог правилу иде оно што од њега

! Одавде у концепту, пошто је у препису изгубљен један лист (лист други).