Srpski književni glasnik

(

130 Српски Књижевни ГлАоник.

је игра с Маћедонским Питањем и довела у Маћедонији до данашњега несноснога стања. И оно ће се само погоршавати, докле год се не измени политика и искрено не прихвати, као велика основа, горе указано гледиште. Па не само то, него ће се и у самој Бугарској погоршавати финансијско и политичко стање због погрешне политике према Маћедонији, коју сама Бугарска, у данашњим приликама на Балкану и у њој, не може ослободити. Завршујући свој говор, Н. Цанов је настојавао да се Бугарска не меша активно у маћедонске послове, јер их својим мешањем само погоршава. „И Русија је имала своју Маћедонију, у — Манџурији, због које је разбила главу, као што су јој то и предсказивали некоји трезвени њезини државници. Русија је претрпела страховит пораз, и ми видесмо, да се иза Манџурије скривала маса „гешефта“ неколико руских великих кнезова.“

Не овако одлучно, али ипак у овом истом смислу, говорио је, у име народњачке партије, Ст. Бопчев, један од најугледнијих правника бугарских. Ни Ст. Бопчев, као ни његови предговорници, није се показао задовољан тим што се у Престоној Беседи прешло ћутом преко Маћедонскога Питања, које је за Бугарску од највећега интереса, као најважнији објекат њезине спољне политике. Ако има питања у којима треба да су сложне све бугарске партије — тако је у главном говорио Бопчев то је питање о Маћедонији: преставници бугарских партија немају разлога да говоре час да је Маћедонско Питање бугарско, час да је европско, кад је очевидно да је оно само питање маћедонско, тј. Маћедонаца, којих се највише и најнепосредније тиче. Оно треба да се реши искључиво у корист Маћедонаца, без обзира на разлике верске, националне и политичке, које их деле. На Бугарској је дужност да им помаже, готова за сваку евентуалну акцију. Не треба искључивати акцију у корист Маћедоније, ако се унапред припреме за њу све неопходне материјалне и политичке погодбе. Али то не значи да треба, због Маћедоније, да водимо авантуристичку