Srpski književni glasnik

139 Cenom Књижевни ГЛАСНИК.

Џитање чини за сада главни објекат бугарске спољне политике. Занесени младићеским идеалима и не водећи рачуна о реалним приликама, којима национални идеали морају чинити концесије, ми још не можемо да се ослободимо сматрања да је Маћедонско Питање интегрални део наше шире домовине. Из тога сматрања истичу, као објекат наше спољне политике, задаци који нас потпуно осамљују чинећи немогућним споразум са суседним народима, са којима нас иначе везују многи истоветни интереси и — заједничке опасности. Таква нас је политика — националистичка по духу и задацима — довела до садашњих призора у Маћедонији и пред опасности које могу да ставе у питање принцип балканске самосталности. Ови негативни резултати националистичке политике почињу да врше свој благотворан утицај. Примећује се свуда, код евих партија, па и у владиној, жеља да се национални идеали прилагођују реалним приликама и да им се даје облик који ће омогућивати споразум с осталим балканским народима, а нарочито са српским народом, а бити пријемљив и за остали свет чија нам је потпора потребна. Не као нераздвојни део будуће Велике Бугарске, Маћедонија нам се, у свези се аутономијом, све то јасније представља као будући члан толико жељене балканске конфедерације. Ова идеја пробија себи пут, и ако се не може одрећи да ова нова формула, услед притиска прошлости, не ужива свуда потпуно, једнако и искрено поверење. И разгледајући с гледишта ове еволуције Маћедонскога Проблема Престону Беседу, Др. Данев је нашао у пасусу о визитама кнеза Фердинанда право садашње вјерују бугарске владе о Маћедонском Питању. Ако је државни поглавар због овога питања обилазио Берлин, Лондон, Рим и Париз, свуда је морао говорити језиком који је могао бити примљен, а то је језик мира. Да би имао успеха, кнез је морао неизбежно свуда представљати евоју земљу као елеменат мира на Балкану и истицати њезину готовост да стане одсудно на земљиште рефорама и да помаже искрено реформну акцију Великих Сила. Кроз реформе

| i 4 | | i i )