Srpski književni glasnik

136 СРпоки Књижевни Гласник.

лике и догађаји. У овим ће случајима влада приступити најодлучнијим мерама, најризичнијим, можда, радњама, као што је то већ учинила била до извесне мере 1903 године, у почетку и после устанка у Маћедонији. Тада јој је ваљало одстранити погибаоне последице неразмишљеног устанка, вешто изазванога од стране непријатеља бугарскога народа. Пред страхом да се не заустави за дуго време будуће развиће бугарскога народа, пред перспективом истребљења знатнога дела тога народа, напуштена и изложена гоњењима, пред јасним знацима који наговешћиваху непријатељски упад у пределе кнежевине, влади се наметаху саме собом ризичне мере и радње, и она мораде да их се прихвати, не старајући се нарочато о томе да им претходно оцењује последице које, збиља, могаху да буду несрећне. И тадашње радње и мере дадоше повољне резултате, не толико у поглелу побољшања судбине наше тамошње браће, колико у томе што се није допустило њихово уништење и што им је цивилизована Европа признала право на судбину бољу од оне која им је била пала у део. Мирцштегске реформе, споразум с Турцима, закључен у марту 1904 године, и садашња финансијска контрола непосредне су или посредне последице ове одлучне политике,“

„Лли ћете се, т. г. народни представници, сагласити са мном, да је ова политика, сама по себи, чим су се измениле прилике и уклонили узроци који су је били изазвали, морала да уступи место разумној и мирној политици, која одговара нормалним приликама. Иначе, ако би се продужила без невоље, одлучна би се политика преобрнула у авантуристичку. А ви, народни представници, чим сте поверили једној влади да води државне послове, треба да јој оставите и право да она сама оцењује свестрано политичке прилике и да поступа онако како сама схвата ове прилике и како јој то диктују народни интереси. Влада не може и не треба да се, у својим радњама и односима, руководи једностраним или пристрасним погледима спољних, неодговорних или, у извесном по-

iz, AN i

at kay al |.