Srpski književni glasnik

НАш МеЂунАРОДНИ Положај. 135

антагонизам и утре пут за конфедерацију јужно-словенску, у којој би Маћедонија постала равноправни члан.

Од стране владе узели су у овој значајној дебати учешћа министри: Р. Петров, Д. Петков и Н. Генадијев. У својим говорима нису одрицали, да је данашње анархично стање у Маћедонији последица непромишљене политике која је фаворирала револуционарни покрет и њиме потисла у други ред миран еволуциони рад на културним задацима, али су се старали одбити прекоре, као да је на данашњој влади сва кривица за овакву политику. То је више негативна страна њихових говора, која нас се за овај мах и не тиче толико колико декларације по којима се може да констатује, да су и они данас, у главном, истих погледа, као и представници опозиције и о суштини Маћедонскога Питања и о српскобугарским односима. Данашња бугарска влада и делом је показала да јој је јако стало до што срдачнијих односа са Србијом и да споразум с њом сматра као главну погодбу за успешну одбрану балканске самосталности и економске и политичке. Како пак мисли о општој политици бугарској нарочито се погледом на Маћедонско Питање, то се најбоље види по овој декларацији коју је учинпо у своме говору Р. Петров, министар спољних послова: „У својим радњама и односима према туђим државама, па и према Турској, бугарска влада се руководи не својим жељама, него сложеним политичким приликама, према којима је дужна да се прилагођује и да их искористи у интересу земље, оцењујући и подешавајући према њима средства и снагу с којима располаже. У овом погледу на њој је одговорност, не материјална, разуме се, него морална за последице њезиних поступака, а такав је положај упућује безусловно да буде обазрива и увиђавна. Отуда ипак не излази да влада треба да се одрече одлучне политике. Не може и не треба увек зазирати и од такве политике, али само у случајима, када нам је наметну погодбе за заштиту народних нам интереса, при-