Srpski književni glasnik

Политички ПрЕГЛЕД. 149 стано коначноме одвајању од Аустрије. Угарска и њени политичари демантовали би себе, своје раније борце и целу своју прошлост и садашњост. Али, откуда ће се моћи балканске државе слободно и мирно развијати кад ето где Аустрија, па дакле и Угарска, траже ла се питање о економекоме унапређењу Србије грађењем железница, питање о народној одбрани поруџбином новог усавршенога оружја, решавају у Србији само по пристанку Аустроугарске. Данас је тако са Србијом, а сутра може бити са Бугарском, Грчком, Румунијом. Други је моменат његова изјава да ће се Угарска старати да се на балканскоме полуострву не допусти да се ма која држава територијално повећа или да се створи каква било нова држава. Другим речима, Векерле изјављује оно што п гроф Голуховски, одржаће се вбајиз дио; нема ни Србији, ни Грчкој, ни Бугарској, ништа од деобе турске царевине. Нема тога, и зна се зашто, али нема ни аутономне Маћедоније. Ова је изјава у противуречности с оном првом. И Србија и Грчка и Бугарска могу се слободно и мирно развијати само тако ако на њиховим границама према Турској буде мира, и ако се њихови сународници у Турској могадну мирно и слободно развијати. Како је данас у Турској, све три поменуте балканске државе морају сваки час стрепити за своју самосталност и за опстанак својих саплеменика, те о слободноме развијању не може бити ни речи, нити се ова изјава може узети озбиљно и искрено, макако Векерле био човек отворен. Трећи је моменат његова изјава о царинскоме рату између Србије и Аустроугарске. Овај је за Србе нарочито важан. Векерле је изјавио просто да он одобрава потпуно мере предузете у погледу Србије. „Са Србима у Угарској ми ћемо се најлепше слагати и чинити све, али чим су у питању угарски економски интереси, онда морамо водити само маџарску политику, ту не може бити двојбе, сви су Маџари у томе једнодушни.. и зато, кад су ти интереси угрожени, морамо бити солидарни са другом подо-