Srpski književni glasnik

OB A U, | АЕ

148 СРпски Књижевни ГлаАсних.

cke производе. Од тога дана се на царинарницама српским почела примењивати српска аутономна тарифа на све производе аустроугарскога порекла. Тако бива и данас.

Овакав неоеновани и неочекивани преокрет у ерпско-аустриским односима мора се тумачити овако. Прво, незадовољством управљајућих бечких кругова противу Србије, због које су од децембра месеца прошле године па до данас они били изложени оштрим нападима европске, аустријске, угарске и словенске штампе, и многих посланика у делегацијама у аустријекоме парламенту. Србија треба сад да плаћа серпсеко-маџарске манифестације у Београду и Пешти, за обнову односа дипломатских се Енглеском, за покрете у окупираним провинцијама турским, за српско-бугарски царински савез, итд. Друго, тенденцијом да се Србија, као најпречи и најсигурнији пут ка Солуну доведе у потпуну економску, финансијску и војничку зависност од Лустроугарске. Згодно су се поклопиле и освета и политика. Треће, журбом да се користи садањом забуном у Русији, пријатељетвом Немачке које је јаче и искреније после конференције у Алгесирасу, и неактивношћу западних –- либералних Сила на Балкану.

После грофа Голуховскога у делегацијама правио је у Угарскоме Сабору поводом неколико интерпелација један експозе о спољној и литици председник угарске владе, Векерле. Његове речи су у толико значајније што је Векерле од оних политичара који имају свој политички програм, своју сврху у политици, за које се боре енергично, мудро, не чекајући да им се из Беча казује шта и како треба радити. Његово је дело познати закон о грађанским браковима, који је изгласан макар да је наишао, у своје време, на најоштрију опозицију у Угарској.

Три су важна момента у говору његову. Први је његова изјава да ће Угарска помагати слободно развијање, напредовање и самосталност балканских држава. Борећи се и сама за своју независност и тежећи непре-

а i

MILA 20 Re AA 40