Srpski književni glasnik

CP.II.C:K- M

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХУП, БРОЈ 3. — 1 Август, 1906.

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА. (15.)

MII. — Ја сам ти ономадне исприч'о све своје житије, ама баш све, — рече Саво Милки сјутрадан, нагло чуп-

кајући некакве хартије што их из дућана донио, и расипљући око себе ситну, искидану парчад, која су, попут снежних пахуљица, треперила и мотала се кроз собу, спуштала се на ћилим или се хватала за махраме и пешкире, што су висили на зиду, близу иконостаса. — Сад хоћу да и ти мени испричаш своје... Све од почетка до краја да испричаш и ништа да не слажеш... Само истину хоћу, јесп ли чула“...

Милка, која је, чим се од Љубице вратила, по лицу му и хладном отпоздраву одмах познала да је нешто љутит и узбуђен, сал га погледа, и држећи мали прет десне руке у устима, зачуђено запита:

— А шта ти имам причати 7... Штаг..

— Све... Ове, — одговори он јаче, немирно машући руком и разгонећи по ваздуху парчад што их је малоприје бацио... Ја ништа од тебе нијесам сакрио... Немој крити ни ти..

— Мени се чини да теби нешто имаг — прошапта Милка готово нечујно, старајући се да окрене разговор на другу отрану. — Да нијеси болестан 7...