Srpski književni glasnik

164 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

свијет, — окреса он, окрећући се од ње, да је не гледа. Овак ми је крив и мрзак.. Мрзак сам и сам себи...

— Ако сам ти тешка, ја могу ићи из куће, — одговори она и лагано устаде. — Хоћеш ли... Немој да ти сметам и да те мучим..

— Хајде!... Иђи!... Одлази ђе хоћеш, само ме остави, проциједи он кроз зубе, онако преко рамена. — Остави ме, лакше ће ми бити...

Затим се прислони уза зид, а сузе га облише.

— Ама како ћу те прегорити7 — викну узбуђено. Каког... Мрека си ми сад... не могу те гледат'.. а не могу те прегорити. Шта ћу самацг.. Шта ћуг.. Научио на те, на живот ови, па шта ћу сад 7...

— Омири се, — меко прошапта Милка приступајући му и бришући му сузе својим јаглуком. — Смири се... Остаћу с тобом макар ме мучио, макар и убио... Тежак ће нам живот бити... знам... ама остаћу...

— Што си ми казалаг... Што си казала2 — муцао је он, не одгурујућу је и не окрећући се више од ње. Да нијесам чуо из твојих уста о љубљењу, лакше би било, јер бих и вјеров'о свијету п не бих вјеров'о, а волио те једнако... Сад си убила п мене и себе.. Сад ми није слатко макар ме сто пута пољубила... Сад тврдо знам да је и други дијелио те пољупце са мном... Њега си волила, њега си љубила, а за ме није остало ништа... ништа...

Милка му јаглуком отра и зној, који га бијаше облио по челу.

— Па теби је остала п моја младос' и лепота, —

рече готово тепајући, — а ти си то и тражио... Ти си желио да имаш најљевшу жену...

— Џаба ти све то!.. Све је сад џаба! — одговори Саво нешто мирнији. — И том љепотом други се насла-

ђив'о прије мене... Други ми је уграбио тебе... моју жену... · Сву је слас' исциједио... а то боли, пече, кида ми и душу и срце... Не знаш ти како је мени!..

— А знаш ли ти како је мени7 — запита Милка. Зар је мени лакшег...