Srpski književni glasnik

МАЈЧИНА СултАНИијА. 163

Саво је ухвати за подбрадак и подиже јој главу.

— А колико те пута Швабо пољубио — запита. Колико пута“... И то... и то ми кажи!..

Милка не одговори.

— Колико пута — залита он јаче,

— Не знам... Нијесам бројала...

Он је одгурну.

— Не знаш“... Љубио те а не знаш 7 — дочека подругљиво. — И ти кажеш да си ми чиста дошла у кућу, ти... Пољупци његови исисали су сву ватру из тебе; зато си така, зато се не можеш приљубити мени...

Она је ћутала; нијемо је трљала о демире кажипрст, за који се прилијепило нешто паучине.

— Док ме није прошла прва ватра, док те нијесам уз'о, чинило ми се да бих ти мог'о еве опростити, — говорио је више сам са собом, узнемирено шетајући по соби. — То сам ти и ономадне каз'о.. Ама данас, данас не могу... Ја знам да си ти данас моја жена и ја не могу... не могу те гледат' кад посигурно знам да те некад љубио други ког си више волила него мене.. Затим завуче прете у косу и готово је поче чупати. — Ах, што ми то каза!.. Што ми каза, убио те Бог! — јекну.

— Ти си тражио исповијед, — одговори она, хладно. Што си тражио, то сам и рекла.

— Што ми барем He cara, што ме не превари, несретницег7.. Опростио бих ти све, да си само слагала.

— Да сам и слагала, ти ми и опет не би вјеров'о...

— Не бих вјеров'о него бих само сумњ'о к'о и прије... А лакше је и сумњати него овако сигурно знати... Док ме сумња мучила, опет сам ти друкчије приступ'о и барем мог'о сам те често пута слађе пољубити.. Ама сад ти никад више нећу приступити.. Сад смо се раставили, несретнице!...

Она уздахну.

— Јесам ли ја крива — запита.

— Крива си ти, крив ми је и Бог, крив ми је читав

11%