Srpski književni glasnik

ON, ASIA sri o 4

176 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ртом обраслим боровином, приредио је гозбу за своју флоту. Запаљена борова шума осветљавала је и смолом кадила светковину; гусари који су, у непрестаној борби, живели уздржљиво, начинише тада једну бесну љубавну оргију. Најлепша девојачка тела ишла су из загрљаја у загрљај, уз промукао смеј и говоре на разним језицима, делећи задовољства ; вино се пило из самих мешина, пило се из издубљених штитсва, и из бакарних шлемова ; у весељу изродиле су се многе смртне свађе; зора је видела последње лудости. И у зору, трговчев брод, пошто му понова утоварише триста женскиња, однео је своју робу која више није била невина, калифи у Багдад.

Други пут, опет, Лаимо је ослободио једну краљицу која је била затворена у кули чији је врх парао облаке. Држао је опсаду три дана и три ноћи, борећи се са гигантским Сараценима који су били наоружани кривим ђордама. Много му се чамаца разбило о хридине, и: много му је људи изгинуло пре него што су попустиле бронзане капије. Неверничке псе повешао је на врх куле, а лепотицу је одвео у краљевство, у једну варош која је имала куће са златним крововима, и мермерне храмове који су се дизали у висину као степенице од цвећа.

У част ослободилачке војске лате су велике свечаности и гозбе на којима су ови окорели гусари јели под грањем мирте п ловора, пили из пехара окићених ружама, брисали руке косом азијских ропкиња, лежали по величанственим ћилимовима поред водоскока који су их наслађивали кишом мирисне воде. Краљица, запаљена љубављу, примамљивала је Лаима неусиљеном умиљатошћу и слатким речима: сва је сијала и мирисала природно, румене ноздрве дрхтале су на сваку најмању жељу, уста су била пурпуром покривена, а коса јој је падала по врату слична гроздовима зрелог грожђа.

Окушала је све чари на снажни дух јунака, да би га задржала: заслепљена, једне ноћи даде му сласт свога тела, и у зору остаде омамљена на душецима, с главом која је висила изван постеље, угаснутих очију, уморних

+

ј 1