Srpski književni glasnik

202 Српски Књижевни Гласник.

за свестрано поимање великих појава у сувременој светској књижевности. Као што сам горе напоменуо, песник ми је сам једном признао да није како треба разумевао Хајнеове песме, кад их је, као прашки студенат, читао са својим другом Јованом Андрејевићем. Рекавши то, Змај ништа није преувеличавао. Целокупна тадашња српска литература, целокупна духовна садржина српског друштва у добу Змајеве младости били су веома далеки не само од политичког, социјалног и етичког елемента Хајнеових производа, но и од самих естетичких атрибута њихових. И онда није никоје чудо што га ни тадашња два млада наша књижевника нису могли како треба разумети. Прилике које су код Змаја дошле после ђачког времена биле су такођер неподесне да код будућег знаменитог нашег песника у већој мери пробуде интерес према кретању светске књижевности. Кад је Змај ступио у практички живот, њега су чекали послови који му нису дозвољавали да се усредсреди око литерарних студија. У оно време, као по Богу и данас, књижевник, па ма он био један од најбољих, није могао рачунати да живи само од својих књижевних творевина, и Змај је био приморан да поред литерарног стварања, које је врло мало доносило, тражи и других послова од којих би могао хранити себе и своју породицу. Већ као ожењен човек и отац уписује се он на медицински факултет, где неколико година, без сумње интензивно и озбиљно, учи нову струку; затим добија докторску и лекарску диплому и постаје практичан лекар -- често и у таким местима где је становништво упућено на њега самог и где су му као лекару пуне руке посла. Поред тога, он уређује Јавор, Жижу, Змај, Стармали, Невен.., скупља речи за речник наше Академије Наука и предаје Академији — читавих десет хиљада речи! Све те послове радио је Змај спочетка за то да би се одржао, да би дошао до могућности да се, у часовима творачког надахнућа, преда песничком стварању. Но мало по мало, он се, неопажено и неосетно, навикао био на те посдове и сродио се с њима као са