Srpski književni glasnik

#57

ЗМАЈЕВА ЛЕКТИРА. 203

својим обичним послом, као са својим од Бога му даним позивом... Воља и способност за веће, оригиналне и значајније песничке творевине малаксаваху, и Змај се, не губећи вере да ће једном доћи бољи дани, занимаше лакшим књижевним пословима: он превођаше писце који су често имали мање талента и слабију индивидуалност од њега, али су живели у сретнијим приликама и радили у напреднијим литературама... ;

Уморен и у исти мах веома расејан својим званичним дужностима — лекарском праксом, прегледом често полуписмених сарадничких прилога за своје листове, истраживањем материјала, превођењем или посрбљивањем прича, састављањем поучних чланака и ситних „Разнолија“ за „Невен“, измишљавањем материјала чак и за онај одељак „Невенов“ где су ребуси и коњички скокови и састављањем списка имена оних читалаца који су загонетке решавали, уморен и често до крајњих граница исцрпен тим ситним, прозаичним, затупљујућим пословима, — песник није могао своје часове одмора употребљавати на вишу и озбиљнију лектиру помоћу које би свагда могао бити у вези са кретањем сувремене мисли и са начинима песничког стварања, но се већином задовољавао читањем дневних листова, њихових фељтона и кратких поетичких прилога наших књижевних листова.

Мени није за сад довољно познато како је Змај проводио своје време у току целог свог живота — нарочито сам мало обавештен о његовом животу до 1882 године, када сам се са њим упознао, али сам прилично познат са начином живота песниковог за последњих двадесет година његова живота. За све то време испуњавао је Змај све своје време доста интензивном сарадњом на „Невену“ и „Стармалом“ и лекарском праксом, коју је тек последњих неколико година живота смео напустити. За то време, песник је своје слободно време мање проводио у друштву, но већином сам у каквој скромној,

г У Бечу између 1881 и 1890 год., док је још био млађи, Змај је овда онда још и тражио друштва, но у Београду и За-