Srpski književni glasnik

918 СРпски Књижевни Гласник.

да и стари Тиро преко заклетве хоће слагати. Паша је то чуо, одмах му пришао и тако га оштро укорио да је сиромах војник био спреман одмах да погине. С великом

вјештином је сакрио топове, а још с већом увјек одржавао ·

свој ауторитет и покорност војске. :

Кад се цар с главном силом приближио тврђави, много се наљути на ону доста јаку извидницу што није одмах град заузела, кад је без топова. У ратноме вијећу које је било тада састављено, било је разних мишљења: било их је који су тврдили да је град неосвојив. Зриновић је и овај пут остао при своме мишљењу, али цар никог није слушао; сваки противпредлог га је само више раздраживао, и најпослије је наредио да се сутра на град јуриша.

Хасан-паша је будно пратио све шта се збива на другој страни: видио је журно припремање, те се и сам дао на посао. Прегледао је све бедеме и околину града, дозвао „тобџи-бату“ и утврдивши да има стотину мањих и већих топова, издао је овакву наредбу: „Сутра ћу извршити један препад, нека се не пуца из топова док ја не дадем знак.“ Затим је дозвао градскога диздара и рекао му: „Мени је седамдесет и седам година, моје изнемогло тијело не може се држати у седлу и зато ме треба добро утегнути конопцем али да то нитко не примјети.“ Одријетио је конопац са скршеног кола великог топа султан Сулејманова, званог „Џихангир“, који је у тврђаву он дао довући, и сишао у подрум, где га је диздар чврето утегнуо, зашто је добио на дар пашин претен с руке. Ту му је дао и још неке нужне наредбе, а одредио је знаменитог Карапанџу за својега замјеника у тврђави.

Хасан-паша сутрадан изишао је с једним дијелом војске из града, и кад се био доста приближио непријатељу, дао је знак и топови су загрмљели сви у један мах. Ова изненадна и добро концентрисана ватра, изазвала је велику збрку и пометњу у непријатељској војсци. Топовска зрна су разнијела и царев шатор, у коме су