Srpski književni glasnik

—

992 Српски Књижевни Гласник. била на њему, привукли га уз град. Стража, кад је осјетила кретање моста, поскакала је у воду и подавила се. Ово је непријатеља јако разјарило, па се понова огор-· чено одважио на посао. Саградили су лађице, потковали их ђоном, спустили их у воду и у сваку метнули по стотину људи.

Ноћ је наступила. Мрак је већ сву околину био завио у свој црни вео. У непријатељском табору чуло се неко клицање, неко велико весеље. То је Тиру забринуло и копкало, те је одмах одаслао једну четицу у кланац под Кањижом, да ухвате кога непријатељског војника. Нијесу дуго у засједи чекали и ухватили су двојицу, и довели их пред Хасан-пашу. Он је узео на испит најирије једног, од кога је дознао да је весеље у војеци зато што је освојен Стони Биоград. Промијенивши тон, запитао га је: „Можеш ли нам“ казати чудно нам изгледа што досад не могосмо никог другог осим Аустријанаца ухватити — да ли међу вама има икако Маџара и Хрвата“ Овај му је. одговорио, да су Маџари у споразуму с Османлијама и да их зато не припуштају близу граду. Дознао је још од овога да имаде 30.000 самих Маџара. Овај је изведен а други уведен, који је све наводе првога потврдио. Плша је гласно наредио да се погубе, али чим су изишли, дозвао је кришом, бешли-агу, Омер-агу и наредио му: „Узми ову двојицу, проведи их између оних 150 заробљених Хрвата и 500 Маџара. Реци им да су то све Маџари који су нам дошли у помоћ и да сваке треће ноћи наизмјенице долази по хиљада. Кажи им се да си ти њихов, да си код мене још из дјетињства, и да руководиш са хиљаду људи и великом количином хране и муниције, да не можеш то напустити, али, да ед срца желиш да тврђава падне у њихове руке. Саопшти им да у граду има за цијелу годину хране и џепхане и 30.000 војника, да је тврђаву врло тешко освојити, осим ако буду опсаду продужили преко цијеле зиме, док у граду понестане хране и џепхане. Пусти их бајаги кришом и реци им:

А

Рачи БР рани роса макар,