Srpski književni glasnik

ХАСАН-ПАША 'ТИРЈАКИ, 293

„Ето чули сте кад је паша наредио да вас погубим, али ја вас, као своју браћу по крви, не могу убити, него вас ослобођавам и тражим од вас да моје пријатељство саопштите својим старјешинама.““

Кара Омер је то све тачно извршио, нахранио их, дао им хлеба, и кришом их у чамцу испратио. Кад су приспјели у логор, одмах су тражили да их пусте пред Величанство, јер имају важних саолштења. Били су примљени и све потанко испричали. То га је још више ужљутило против тврђаве, која му је и онако била већ досадила са својим отпором, али ипак је остао при своме, очекујући исход цијеле ствари.

У том донесене су главе: Мехмед-ћехајина и мангир-куши Мехмед-пашина, који је — како је горе речено — остао у Будиму на Хасан-пашину мјесту, и који су изгинули код Стоног Биограда, гдје је био повучен сердар-екрем јелишђи Хасан-паша. Главе су допесене нарочито зато да се њима уздрма душевно расположење код војске у граду. Једног јутра дошли су парламентари пред град и тражили да се не пуца, јер пмају нешто разговарати. Побили су главе и довикнули: „Сердар вам је потучен и сутра ће нам сва сила бити овдје на окупу. Предајте се, не прољевајте џабе крви. Хасан-паша је ћејифлија и велики инаџија: он ће вас све погубити. Не гледајте ви на њега, спасите живот и имање, а краљ се заклео да вам неће више дати милости, чим Матијаш приспије испод Стоног Биограда. Ко познаје Мехмед-пашу и Мехмед-ћехају, нека дође и позна им главе.“

Ово је у истину доста рђаво дјејствовало на браниоце тврђаве. Обратили су се Хасан-паши за савјет, а он им је, прибравши сву снагу, рекао: „Знате добро да вас непријатељ не савјетује зато што вас воли. Не треба се плашити од њихове вике и оних мртвих глава. Чујте ме добро, да вам неколике кажем! Послаћемо Карапанџу, нек се увјери да ли су то оне главе за које их они кажу. Ако буду, ми се нијесмо за њих затворили