Srpski književni glasnik

Це, x

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХУП, БРОЈ 4. — 16 Август, 1906.

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА. (16.) XI

Није прошао ни пун сахат откако је Мара отишла, кад Милка, која бијаше сјела за ђерђеф и почела вести, изненада остави посао и нагло устаде.

— А шта ће бит' ако Мара зовне Саву и исприча све како је било — запита се, гледајући у таваницу изнад себе и као отуда очекујући одговор. — Шта ће бити 2... Неће ли јој Саво повјеровати ако шта и слаже и неће ли се још више наљутитиг... И шта ћу ја тада 7... Шта ћуг,.. ;

Тога часа учини јој се као да гледа Саву како се зацрвенио, запјенушао од бијеса, а коса му се накостријешила, очи се закрвавиле и оне пјеге на лицу дошле још модрије. Као да га слуша како псује, праска, дере се и тражи рачуна од ње: како је смјела из његове куће његову сестру истјерати.. Пеује и понавља оно исто што је и Мара говорила и пита је пакоено, злобно, заједљиво: није ли загледала каква новог Швабу и не мисли ли њему отворити врата која му је за сестром затворила...

Милка претрну.

— Зло сам учинила, — промуца поплашено, — зло, зло, зло једно!.. Сад ће се обоје удружит' против мене... Сад ми више нема станка у овој кући!..

16