Srpski književni glasnik

| . i VR OK REN

242 Српски Књижевни Гласник.

Није смјела ни сачекати Саву. Као на крилима по"лети у своју собу и живо, са грозничавом брзином, поче купити неке потребније ствари и замотавати их у омању, шаренкасту бошчу. Није их имала када ни загледати ни савијати, него је журно збијала, гњечила и кушљала све, као лопов какав који се не брине ни за шта друго него само како ће са својим послом, чим прије бити готов и срећно умаћи. |

— Ако је и за покору, доста је патње било, — рече одахнувши, пошто је бошчу завезала и узела је под пазухо. — ДБријеме је зар да пи ја мало отпочинем.. Никола је добар... њему сам драга... и он ме неће оћерат' из нашег дома, кад ми видп сузе и саслуша јадиковку...

Па се спусти на авлију, прекрети се пред затвореним канатима, и отворивши их, упути се право Николиној кући.

Газдарица Стака као да је одмах познала да се десило нешто необичније. Милка јој није, по обичају, ни руци приступила ни за здравље је упитала. Чим је уљегла у собу, бацила је бошчу за врата и одмах поручила по Николу. датим је приступила прозору и почела се огледати према стаклу п не обзирући се на матер. Стака је није смјела ни запитати ништа. Само је екрушено стајала у страни и мјерила је погледом пуним туге и сажаљења. ''“ Кад је Никола дошао, Милка се одмакну од прозора п пође му на сусрет.

— дачудићеш се што сам ти данас дошла, — рече му тихо, стидљиво, готово шапућући, — ама ја и немам никог него Бога и тебе... У другог немам ни поуздања... Невоља ме доћерала и ти ме зар нећеш одгурнути од себе...

— Бива је опет било нешто крупно 2 — запата Никола чешкајући се иза врата и комешајући раменима. Је ли 7..

— Крупње него мислиш...

— Није те зар ударио г

— Није. Не би сва несрећа била ни у ударцима.