Srpski književni glasnik

КРИЗАНТЕМА.

Ноћ је. Моја сјенка са мбом тцхо ступа По обали овој гдје никога нема;

И док сребрн мјесец у мору се купа, Ја у души ћутим мирисе кризантема.

По овоме крају бва често оди, Испод ових јеж синоћ сам је среб, И у срцу моме ирољеће се реди Кад ел свети дица емаче танки вео.

Смијући се ња ме, све елађе и слађе, Низ мраморне скале Magoj барци сађе И старе је возар одвезе далеко.

Од онога часа ја мира не етеко' Но лутам и бањам њу што равне њвема И у души ђутим мирис кризантема.

АЛЕКСА ЦМТАНТИЋ.