Srpski književni glasnik

854 Српски Књижевни ГлАСНИК. кацији како гласит здје“. Проценише, дакле, све драгоцености хаџијине, и крстове, и утвари, и кандило, и сребрне чаше за ракију, и са већ положеним новцем и два коња, изравнаше се. И онда долази у протоколу одређење, да поменуте ствари архимандрит „не има относити, нити пак присвојавати себе, веће да су на опшчу потребу и службу манастирску“.

Онда, ваљда да свом колеги бар нешто олакшају терет на срцу, окренуше се архимандрити братији и пребацише им њин поступак према архимандриту. Лане су га због дуга „соборно“ тужили инквизицији, па су чак и Њ. Екеселенцији с тим цосађивали, а после су му дуг опростили. Назваше братију с тога „конфузијашима и метежницима“.,

Али требало је п братију нечим задовољити. Наредили су да им се изда полугодишња плата, по 6 фор. сваком, архимадриту 12 фор. Како у општинској благајници није било доста новаца за то, морали су узајмити. Архимандриту је ово био и онако тежак дан, а кад се је морало пред изасланицима еваком брату дати по б форинти, „Захарија све остењује, све му је криво“. Братији пак ово беше веома драго. Рекли су изасланицима, „да није претрусене(7) силе, не би архимандрит им дао новце, нити би пак смео који њему споменути“. Изасланици додају у својем извештају на ово: „и от того часа, јешче са сабора (хаџи-дахарија) ода зла отишао и легао у поетељу“.

Кад је митрополит из извештаја изасланика конзисторије сазнао за све, написао је после четири дана (18 марта) посланицу Хоповцима.“ Кори их што су се толико заборавили и монашки ред погазили. Наумио је био да их за „таковаја дерзовенија“ казни, за пример осталима. Али на основу извештаја о истрази стекао је

1 Уписана у Хоповски Саборни Протокол иза поменутог

реверса Теодорова. Посланицу је 19 марта донео у Хопово архиђакон Воћентије Јоановић.

25% 70 MI, У 3500