Srpski književni glasnik

ЈЕДНА БУРНА ГОДИНА. 855

наду и уверење, да ће се Хоповци поправити. СО тога им „продерзнутое поползновене“ очински прашта и очекује од њих, да ће одсад „тихо, љубовно“ и по правилима монашким живети; братија нека слушају својега старешину, а он нека к братији „непритворнуто и велкаго памитозлоби чужду лобовљ носитљ, отљ напетаршаго до напмладшаго брата вљ равноп мђри имђетњ не жобла единаго, другаго же ненавиди, ниже сего присводл, а онаго отчуждал, но вед и велкаго единако да держитљ и веђмљ и велкому вљ службђ, трапезованш, питји, одђинти, епитимји за преслушанје, наставленти, псправленш и BCHкаго добраго поведенил поратку уравненје безљ лице. притјт да творитљт, и ничто безђ еоглас!н нарежденихљ ему за совђтЂ и по мошљ брат не дђетљ, не евоеволетвуетљ ниже икоже с раби, но икоже сњ братјео обходитсл“. Ко ово не буде чинио, биће кажњен и премештен у други манастир.

После ове лекције, митрополит је хаџи-Захарију мало и помиловао, „Во еже братству велкујо роптон1а прилику пресђци“, хаџи-Захарија је, вели, испунио синодску одлуку и предао све своје драгоцености у дуг. Његова послушност и смиреност је дирнула и митрополита те одлучује, да ствари које је по списку предао у општину „може опет, док је жив, употребљавати и послуживати се њима, али да их не држи као своје, него као манастиреко добро које му је из милости допуштено, а по смрти му да припадне коначно општеству, нити пкоју ствар сме продати или поклонити“.

Тако је легао раздор у Хопову. О намеснику Теодору се после овога ништа не чује. О Преображењу је правилно смењен ес намесничке службе; на његово место је постављен поп-Мојсеј Кабаљац.

Али се чини да је омраза између њега и хаџи-Захарије тињала под пухором и даље. Чак на годину дана после

! Због ових „адиђара“ дошло је после, опет до сукоба између братства и хаџи-Захарије,

~ SONI

.ј