Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ОПЕРА У НАРОДНОМ ПозоРишту.

У озбиљној позоришној кризи, која се у српском позоришту осећа последњих дванаест година, уочене су разне потребе и невоље.

Испољило се, на пример, још пре пуну дванаестину година да је Народно Позориште на једном чудном прелому: и у својој глумачкој трупи, и у репертоару и у публици. У глумачкој трупи застало се још тада са обнављањем, у репертоару је настао хаос, у публици је дошла подвојеност. Хармонија између глумаца, репертоара и публике, та неизоставна сагласност која у ствари и представља прави и пуни живот једног позоришта, почела се реметити. Док је образовање и обнављање глумачке трупе продужено и даље на стари дилетантски начин кроз улоге у „Двема Сиротицама“ и „Старом Каплару“, и то овог пута са мање среће и у тежим приликама, дотле је репертоар, одмичући за новим укусом и новим захтевима, прегазио представљаче, а публика, све подељенија и хетерогенија, својим подвојеним и многобројним захтевима све више отежавала задатак једног позоришта које је за све укусе и за све позоришне родове.

Тај критичан прелом у глумачкој трупи, репертоару и публици, поред осталих неугодних околности с којима има да се бори једна уметничка установа која живи од своје зараде, пореметио је давно већ правилан и успешан рад у Народном Позоришту, а од последњих година довео је до очајног стања. И управе позоришне, позоришни пријатељи и љубитељи, и сви који га воле, који прате пажљиво његов рад и паште се о његовом напретку, виде