Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

У БуУгАРСКОЈ. — ЈЕДНО НАСЛЕДСТВО.

15 октобра отворене су седнице четврте редовне сесије Х1П. редовног Народнога Собрања. Отворене су читањем престоне беседе, коју Кнез није читао лично, већ преко Министра Председника. У престоној беседи у главноме нема ничега особитога. А разликује се од осталих претходница тиме што се не говори, на пример, о односима са Србијом, што се у општим фразама помињу добри односи са суседним државама, што се овлаш помиње покровитељка Русија, што се не помиње изрично Маћедонија већ се говори о „положају браће по крви у суседној царевини“. О сеоским изборима, о наглом и напредноме развићу радиности и индустрије, о економскоме јачању и осталом, говори се само у бледим и општим фразама. Бугари не могу да познаду свога Кнеза. Он који је у састављању Престоне Беседе уносио врло велику пажњу, и Престоном Беседом задавао некад ребусе и својима и суседима, сад овако немарно пушта у свет општа места пи реченице које ништа не кажу, а ништа не скривају. Могућно је да је Кнез Фердинанд хтео да каже својом беседом ово: у Бугарској је настала ера рада и остварљивих политичких планова, дипломатисању и тананостима је дошао крај. И донекле би имао и право. Данашња влада је учинила много у Бугарској за војску, за индустрију, за путеве, за просвету. Њен биланс је приличан; а о њему ће бити скоро овде речи и то детаљнијих.

Истина је да су дошли нови терети, посредни данци; луван, пигар-папир, жижице су добро порезани и дају