Srpski književni glasnik

Политички ПрРЕГЛЕЛ. 865

цији и других значајних докумената за велику политику и мале народе.

Поводом болести султанове, коју су многи сматрали и сматрају за озбиљну, било је речи свуда о томе шта ће бити у Турској: прво, са режимом садањим који свако сматра за сувише аутократски; друго, са самом царевином због спољних прилика и сколности, и треће, због наследства престола у Турској. Чини се као да ово питање с наследству у Османовој династији највише задаје брите, тим пре што се осетила тежња у Цариграду да се досадањи ред. наследства, утврђен формалним законом

и непроменљивим обичајима, промени.

Од Османа 1, оснивача династије данашње, од 1299 године, па до Ахмеда |, 1617 године, престо је прелазио с оца на спна. Од те године место да Ахмеда 1 наследи његов син, дође на престо Ахмедов брат Мустафа 1. Од

Мустафе | утврђено је, и до данас непромењено, да

престо наслеђује најстарији принц у породици Османовој. Рачунало се да ће пајстарији бити највише и најбоље подобан за управљање царевином ; због тога су им лавали некадањи Султани и читаве области на. управљање. То давање провинција на управу сад је изобичајено. Па ко ће наследити данашњега Султана, на случај да калифски престо остане празаг 2

По закону треба да дође Мехмед Решал-ефендија, трећи син Абдул Меџида, синовац Абдул Азиса, а млађи брат добро познатога султана Мурата У. И Мехмед Решад је први и презумптивни наследник данашњега Султана. Као други наследник назначује се Јусуф Изедин-ефендија. То је најстарији син Абдул Азиса. Поред ове двојице има још десетак наследника турског престола. Ту су најпре два сина Абдул Меџидова, Сулејман и Мехмед Вехаедин ефендија; за њима долазе четири сина Абдул-Азисова, Махмуд Џеланедин, Абдул Меџид, Мехмед Шевкет, и Мехмед Сеифедин. После њих долази јединац Мурата У, а за овим долазе синови данашњега Султана, од којих је

55

LOR и