Srpski književni glasnik

А ДОО Л Ф.

(2.) II.

расејан, непажљив и чамотан, ја нисам опажао утисак који сам чинио, и проводио сам своје време у студијама које сам често прекидао, у ковању планова које нисам извршивао, у задовољствима која ме нису ни мало занимала, кад један случај, по изгледу доста обичан, учини у моме расположењу један важан преврат.

Један младић с којим сам био у доста јаком пјријатељству, трудио се већ неколико месеца да со допадне једној од најмање вулгарних жена из друштва у коме смо живели; ја сам био сасвим незаинтересовани повереник његовог предузећа. После дугих напора успе да буде љубљен, и као што ми није крио своје неуспехе и своје муке, сматрао је за дужност да ми саопшти и своје успехе. Ништа се није могло сравнити са његовим заносом и прекомерном његовом радошћу. Гледање толике среће учини да је зажалих што од ње још нисам окусио: никад до тада нисам ни са каквом женом имао везе која би могла ласкати моме самољубљу. Као да се нова будућност откри пред мојим очима; у дну мога срца појави се једна нова потреба. У тој потреби било је, без сумње, много таштине, али није било само таштине, можда је ње било мање него што сам и ja сам држао. Осећања човечја су нејасна и измешана; она се састоје из мноштва различитих утисака који промакну опажању, а реч, увек сувише груба и сунише општа, може добро послужити да их означи, али

никад не служи да их одреди,