Srpski književni glasnik

Бор Бе :

АИДС А Ив, 94

јој ко, наведен њеним положајем, не добаци неумесне шале. Она је желела да прима само људе из највишег реда, беспрекорног владања, јер жене с којима се она бојала да бу је поређена, обично образују око себе мешовито друштво, и мирећи се са мишљу о губитку доброга гласа, траже у везама само забаве.

Једном, речју, Елеонора је била у непрестаној борби са својом судбином. Она је протестовала тако рећи сваким својим делом, сваком својом речи, против реда у који су је стављали; па како је осећала да је стварност јача од ње и да њени напори не измењују ништа у њеном положају., била је врло несрећна. Даспџитала је са претеранострогом моралношћу“ двоје деце које је имала са гроФом

*

on II „. Рекао би човек да се неко потајно буњење

мешало са више страсном него нежном љубављу коју је

ж

указивала својој деци, као да их је сматрала да нису у добар час дошла на свет. Кад би јој ко у доброј намери приметио да деца расту, или би што 'рекао о способно стима. које показују, о позиву коме би се могла одати, она би побледета при помисли да им једнога дана мора ~ признати њихово рођење. Али најмања опасност, један час "одсуства, враћао би је њима са стрепњом у коју се мешала и нека врста гриже савести и жеља да им својим миловањем да срећу коју она сама у њима није налазила. Та супротност у осећањима и место које је заузимала у свету, учинили су је врло променљиве нарави. Често је била замишљена и ћутљива, а покаткад је. плаховито говорила. Како ју је мучила нарочита. једна мисао и усред. | најопштијег разговора, она никад. није остајала потпуно ~ мирна. Али баш самим тим било је у њеном понашању ~ нечега необузданог и. неочекиваног, што ју је чинило ири— влачнијом него што би од природе била. Чудноватост ње+ > нога положаја. замењивала је код ње новост мисли. Могао ју је човек испитивати са интересовањем и радозналошћу као какву лепу буру. :

др, Изложена. моме погледу у тренутку када је моме: _ срцу требало љубави, а мојој таштини успеха, Елеонора