Srpski književni glasnik

= ~

MOO JR O: JR 0 ФУ,

одмах овог тренутка, напуштам своју отаџсвоју породицу и свога оца. кидам све везе, одоричем се свих дужности и идем магде где ћу што пре о свршити са овим животом који ви тако са задовољством

— АдолљФе! одговори ми она, па оклеваше. Ја учиних дан“ покрет да се удаљим. Пе знам шта су моје црте изјавале, али никада нисам Оио осетио тако силно стеање срца. Елеонора ме погледа. Неки страх помешан са Убављу појави се на њеном лицу. : | — Примићу вас сутра, рече ми, али вас преклињем... Многе су личности ишле за нама, те она не могаше довршити реченицу.

Хтео сам да седнем поред Елеоноре, али је домаћин

65, био. (друкчије одлучио: ја дођох скоро наеврам њеу; по.

ка те. ми било добро у последње време, одговори а сада се рђаво осећам. ~ Хтео сам да на дух Елеонорин учиним пријатан утисак,

IM у своју корист и да је припремим за састанак који · била одобрила. Покушавао сам дакле на хиљаду наa да привучем њену пажњу. Доводио сам разговој Ha ете за које сам знао да је интересују, наши се суумешаше: био сам одушевљен њеним присуством, да је натерам да ме слуша, ускоро је видех да се од тога осетих толику радост; моји су погледи ажавали толико благодарности, да се она није могла ати да не буде дирнута. Њена туга и расејаност разбише: 'она се више не опираше тајној дражи | уливао у њену душу поглед на моју срећу коју ој дуговао, и кад смо устајали од "стола, наша осу се тако разумевала као да се никад нисмо од