Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

био сам устао и не мислећи више на Елеонору; један час пошто сам примио вест о њеном доласку, њена је слика лутала испред мојих очију, завладала мојим срцем, и добио сам грозницу бојећи се да је нећу видети.

Остао сам код куће цео дан, био сам тако рећи сакривен, стрепио сам да и најмањи покрет не спречи наш састанак. Међутим, није ништа било простије ни извесније; али ја сам тај сусрет желео са толико жара да ми је изгледао немогућ. Нестрпљење ме је прождирало: сваког тренутка сам гледао у часовник. Ђио сам приморан да отворим прозор да удишем; крв ме је жегла, струјећи ми по жилама.

Најзад чух да избија час када сам требао отићи гроњљу. Моје нестрпљење се уједанпут прометну у плашљивост; облачио сам се полагано, нисам се више журио да стигнем; тако сам се бојао да се у очекивању не преварим, имао сам тако живо осећање бола који ме је могао задесити, да бих радо пристао да све одложим.

Било је доста доцкан кад сам ушао код гроФа од П ,“ .. Спазих Елеонору у дну собе, не смедох напред; изгледало ми је да је цео свет упро очи на мене. Одох и сакрих се у једном углу салона иза једне групе људи који су разговарали. Одатле сам посматрао КЕлеонору: учини ми се нешто промењена, била је блеђа него обично. ГроФ ме пронађе у склоништу где се бејах сакрио; приђе ми, узе ме за руку и поведе ме Елеонори.

— Престављам вам, рече јој смејући се, једног uoвека кога је ваш неочекивани одлазак највише зачудио.

Глеонора је говорила са једном женом поред себе. Кад ме виде, речи јој застадоше на уснама; она стаде збуњена, а и ја бејах много збуњен.

Могли су нас чути, и ја сам постављао Елеонори само обична питања. Обоје повратисмо свој миран изглед. Објавише да је постављено; понудих Елеонори руку коју она не могаде одбити.

— Ако ми не обећате, рекох јој водећи је, да ћете

ме сутра у јеланаест сати примити код ваше куће, ја