Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
KR
ТАЈНА.
о отириј ту несретну тајну, што живот разара ми крадом, Испуња душу ми чежњом и стравом и немоћним јадом.
i Долази тихо к'о болест, кад поноћ над пољима шути, о Шашће ми ријечи слатке и жарке к'о отров љути;
_ Залуд се склапају очи: и кроз сан јој шапат се чује. Поглед јој осјећам увијек, он душу ми ломи и трује.
~ Шутљиви бијели су дани, кад покровом зави их зима, _ Ал' ипак живи су увијек, јер у њима сунца има.
Шта ће ми сунчани дани, кад мртвачким скрије их велом 38) Ona што подло се крије овдје — за мојим челом,
Носи У беспуће мисли, у мистичну нијему даљину, · ДЕ као птице олујом ношене без сврхе гину.
ДРАГУТИН М. ДОМЈАНИЋ,
~.