Srpski književni glasnik

СРИСКИТСОНЕТИ

МОМЧИЛОВА ЉУБА.

Пиз голетна брда душа њена лута | ке Далеко у поља, где чезнуће цвета, ] Модра пуца смоква и шеница жута,

Под врелином страсном разблуднога лета.

..И свилни се мирис по одаји просу, Дрхти сунце златно, шуми класје зрело, Вукашин јој млади мрси русу косу

И целује грло, пожудно и врело.

Ал' кад дуну ветар с ледених брегова, Нечујно се трже Момчилона љуба, И у часу оном успламтелих снова ЕЈ

Мрски су јој двори, поље тужно, свело, И милошта мужа ниска, дивља, груба: Снагу она спрема за очајно дело, O M

ДУШАН МАЛУШЕВ.