Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
СРИСКИТСОНЕТИ
МОМЧИЛОВА ЉУБА.
Пиз голетна брда душа њена лута | ке Далеко у поља, где чезнуће цвета, ] Модра пуца смоква и шеница жута,
Под врелином страсном разблуднога лета.
..И свилни се мирис по одаји просу, Дрхти сунце златно, шуми класје зрело, Вукашин јој млади мрси русу косу
И целује грло, пожудно и врело.
Ал' кад дуну ветар с ледених брегова, Нечујно се трже Момчилона љуба, И у часу оном успламтелих снова ЕЈ
Мрски су јој двори, поље тужно, свело, И милошта мужа ниска, дивља, груба: Снагу она спрема за очајно дело, O M
ДУШАН МАЛУШЕВ.