Srpski književni glasnik

ПАУЧНИ ПрРЕГЛЕД. 9.

–

нешто ниже сматрају“ (стр 522). Из овога се види да у колико у имену Бугарин има нечега етнограњФскога, то је значење Словгнин. Име Бугарин ухватило је корена за време турске владавине, нарочито у 19 веку (стр. 2236—227), јер је ранје ту непознато (стр. 524—525). — Из погрешHora разумевања имена Бугарин произашле су нетачне карте. на којима су обележени стовенски становници Македоније као Бугари само на основу имена. Њих су радили странци. људи без познавања језика и других етнограФских особина. Због тога такве карте као етнографске не вреде ништа. UP. Цвијић их је побројао и сваку са разлогом оценио. То исто вреди и за тендециозне етнографске карте и Срба и Бугара и Грка, које су насупрот овоме из патриотских побуда отишле у другу крајност, свака у корист дотичног народа. — Што вреди о картама. то исто вреди и о статистичким податцима. И ту су као и код карата испитивачи били заведени именом или били тендециозни. По процени статистичких извора и статистичких података

Цвијић изводи: || да број македонског становништва уопште, а специјално македонских Словена није досада ни приближно тачно одређен: 2 да није могућно међу македонским Словенима издвојити Србе и Ђугаре, а сасвим је неистинито све македонске Словене урачунати у Бугаре или у Србе (стр. 545). Па чак и издвајање словена од несловена у Македонији, Грка, Турака, Арбанаса и других, био би врло мучан, гдешто немогућ, посао (стр. 545—546).

После овога долази још: „Граница Македоније и Тракије и подета Тракије“ (стр. 518—554); „Басен Марице“ (555—570): „Суббалканска плиоценска река“ (571 —630); „БосФор и Дарданели“ (631—663):; „Историја раз витка босФореско-дарданелеког земљишта“ (664—679)

Дело Г. Цвијића израђено је на основу силнога, највећим делом сасвим новога градива, које је научно проучио M довео у систему са великим маром и огромним разумевањем посла, те у пуној мери служи на част српској науци. И ако Г. Цвијић вели да ово „дело има знат-

4*