Srpski književni glasnik

> + Па A ~” < ма eo и , . o „. и, ~, “ 4. MO y у и ја те i

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

DR

било пре 1902. године. Али, нетачно је да су зато !ајвише криви Грци и Срби. Криви су највише Бугари, о'ти су изазвали. антибугарски. покрет у Маћедонији, они су

почели системом. рата, пе културнога. него Физичкога, противу. свакога који није хтео прећи на ексархијеку страну. Крини су и Турци, који не чине ништа да омету радњу бугарских, грчких и српских чета. А криви су, најзад, и сами ревФормни жандармеријски оФицири. Истина је да су они само инструктори, без икахвих права, али је исто тако. истина. да опи држе и данас страну једној народности ијотину друге (у солунскоме. сектору. руски су оФицири вршили агитатореко-пропагандску акцију у корист Бугара; у скопаљскоме. сектору помагали су аустријски жандајмеријски официри. Бугаре противу Срба; итд.) Што се тиче оног нарочитога места где се говори 34 мирно и добро држање бугарске народности, оно се маниФестује већ на више. начина. Први је био специјална мисија грофа Тури Палсасина аустријскога дипломатскога агента у СоФији код Кнеза. Фердинанда. Други је обећање барона Ерентала да се Аустроугарска одриче права капитулација у Бугајској. Трећи је објава бугарске владе да ће од 6 децембра 1906. године. између Србије и Бугарске важити у размени трговачких артикала право највећега повлашћења, дакле. општа. царинска тарифа — (и ако је досада пуимењивана тарифа из уговора од 1896 године). Четврти је скора O0пова прекинутих преговора за трговински уговор између | угарске и Аустроугарске. Пети је повика бугарске штампе на Србе. За Бугарску су то свакојако успеси, нарочито онај односно капитулација. Аустроугарска је већ десет година држала у шаху Бугарску с тим капитулацијама, тим последњим знаком политичке зависности; одрицањем капитукација и њега је нестало. Али, ваља мислити не само на оно што је данас, него и на оно што he сутра бити. У Бугарској знају бар шта значи кад аустријске теразије претежу на њихову страну, као што се у Србији добро dHa шта значи кад на. њену не претежу.

Декларација о Србији са којом су, по изјави барона