Srpski književni glasnik

А ДЕ, ИО АЕ ЛР фу набијена а је ACAVbMa A, ИРА РГ 1 + јата - :

ОцеЕНЕ и ПРИКАЗИ. 61

——

проматрао споменике старе наше уметности, могао је на њима. открити и чисто домаће елементе, који се јављају као плод особеног начина веровања и живота народног, Међу минијатурама српскога. псалтира у Минхену има их и политичке тенденције. Пада на пример у очи. како минијатор врло често и намерно приказује Давида. главнога псалтирског јунака, час окружена свитом телохранитеља и оклопника. час опет при јуначкој борби с разним непријатељима. Тадашње сужене међе српске државе и витешки напори потоњих деспота, да оно мало угрожене слободе очувају, нагнази су и минијатора да већу пажњу обрати Давиду као ратнику и цару. Он. је тим давао одушке болној успомени на некадашњу убојну моћ отаџбине, илуструјући уједно родољубиву борбеност свога времена. Та национално-ерпска. црта није последња у накиту овога исалтира. Могло би се чак рећи да је поприличном броју његових минијатура непосредан извој наш тадашњи домаћи живот. Једна, шта више [NXNI, 44]. има правничког значаја, репродукујући некадашњи словенски обичај, да. се известан божји суд реши двобојем у присуству војводе или судије. Велики део минијатура очитује својом ношњом и намештајем махом национално обетежје. Облик је престола сасвим непознат на Истоку. а крој постеље живо подсећа на наш миндерлук. Зграде су у минијатурама често покривене стереотипном ћерамидом. Слика града на једном месту [ХБУП, 108] буди утисак смедеревске тврђаве. На другом ћете опет угледати попове у епитрахиљима [ХХХТХ, 92] и судије (кметове) са обавезним палицама, Занимљиво је даље детимично сретање двоглавога орла на сликама [в. бојену минијатуру ХБЉУ, 105 као насловни лист], који је био грб Немањића, и присуство волујске главе на једној минијатури [Х1, 25]. Описујући неколико слика из старих српских рукописа, петроградски професор Сирку сасвим разложно тврди, да је минијатура на којој је приказана игра Маријамне и њених

! Рогови волујски беху амблеми на грбу кнеза Лазара.