Srpski književni glasnik

к i +. ; г ЈЕ, 4 ' # : ВИТА ; А _ 3 | ки уз А, i, O i / / CON. MORA А и ћу Српски Књижевни. ГлАСНИК, и DASE

у ~

другарица [67 nećana y nean с II Moje. 15, 20, 21. LXNVL —

„1.06 1077, постала. под утицајем народнога koma,! Исто тако и слика са приказом орања [ХХХП, 72] носи у погледу земљорадничких алата. (мотика, рало, брана, итд.) српски ка-

рактер; ати присутне чавке — оне. су. специјалитет ииних

и њива — jom већма дају локалну боју овој минијатурни... У Још би се могло навести доста таквих примера, али У је и ових неколико довољно да се види, како у једном. Ва споменику српскг уметности није баш све шШуђг. Стии-

говеки, пишући о минијатурама. српскога псалтира у Минхену. признаје то и сам, нагласивши у два три маха, да ње би на овом пољу рада требали да послују српски. иепи- — та тивачи старина. Тим је он посредно потврдио паше уве 15 рење Ama ће се и у најмање оригиналној уметности јед- нога. парода увек наћи самониклих, отачаствених елеме- e ната, потпуно ехватљивих само онима. који су одгајени у њихову духу. Пеаттир. о ком је реч. беше својина. деспота Ђурђа Бранковића, али пије утврђено да ли је писа “ под њим или још за владе деспота Стефана Лазаревића, · Неће се, мислимо, погрешити, ако Ce као доба његова постанка усвоји прва четвртина ХУ века. Стжиговски сасвим оправ= дано сматра његову илустрацију за рад српских руку, и мисли да је она сачињена у Хиландару, где је нашем књигорисцу служио као образац какав сирски псалтир из доба | Ае ка пре иконокласме. Даља судбина овога пеалтира постаје лако Резо разумљива, кад се имају на уму зли удеси несрећних OR : Бранковића. Као негдашњи My господари, тако се и оп иза потуцаше од немила до недрага. Прво је неко време био. је : у једном сремском манастиру, а одатле, незнано кад и како, доспео у "манастир Прибину Главу (недалеко од Шида у Славонији. Ту га 1627 затече чувени пећки патријарх Пајсије, коме исте године буде накнадно послат Ha личну употребу. 1630 стави га Пајсије у нов повез, саде који и данас постоји, и врати га манастију. Отуда га је за ! „Летопис Матице Српске“, књ. 197, стр. 50 и даље. Против- | разлози Вучковићеви (»Летопис», књ. 213, 113 1.) не могу опстати. —