Srpski književni glasnik

”„ 4 ср ћ а + ( TA АИ ИВА у САНИ А | а КО с a и x.“ 4 wa (8 Српски Књижевни ГлаАСНИК, | A

Као увек, тако и сада, уредништва су спремила своје. нарочите, божићње, бројеве са „књижевним додатцима,“ Шта је који лист могао да да, дао је; сваки се старао да му божићњи број буде што бољи. И одиета вредност ових оројен поклапа. се тачно са ступњом културе и писмености оних листова. који су их издали. С друге стране опет ови божићњи бројеви представљају, ма и приближно, у минијатури, слику о стању и правцу целокупне наше књи-

«

“"жевности“ јер у божићњим додатцима видимо радове готово

свију наших активнијих (махом и млађих) књижевника. Пето тако у тим додетцима. су заступљени (изузев драму и роман и скоро сви књижевни. радови на којима се код нас ради.

Овом приликом, и бројпо и по својој вредности, нај јаче је заступљена. приповетка. Поезија је mame добра. С прево има би се могло бити задовољним, мада је један известан број од њих рђав и по избору, и по самом превођењу. За осуду је што се код нас уопште на преводе. мало пажње обраћа. Они се поверавају ма коме, док би их требало ec највише пажње радити. Општа особина код већега. дела наших преведа je: невештина, неписменост, слабо познавање и српског и етраног језика, и рђав укус у избору. У овај мах, највише је превођено с Француског, па онда с немачког. a

Jom нешто. Како ce божићњи и ускршњи бројеви растурају увек у већем броју примерака но обично, TO су они врло подесни и за реферате O важнијим, савреме-

им, књижевним појавима. Међутим, једино је се „Одјек“

овим користио и донео у својој редовној недељној књижевној кроници. реферат Јована Скерлића. поводом књиге: „Народне јавне књижнице“, од Васе Царићенића.

Најзад. пада у очи да су за већи део радова предмети црпени из живота нашег народа, у неослобођеним. крајевима, У последње време овај се утицај почео све јаче осећати, и он ће бити благотворан за нашу књиженпост — једно: дајући јој свежине и више материјала за обраду, а друго: одређујући јој све већма национални