Srpski književni glasnik

~

Оцене и ПрРИкАЗИ. 67

да имају свој корен у прошлости његовој. Основна. је мисао његова да су Срби и Хрвати један народ и по језику и књижевности и својим етнографским особинама, и да се међу њима у овоме правцу не може повући граница. Политичка историја, велики културни утицај, с једне стране, латинска култура, с друге, византиска, — учинили су те у прошлости није могло доћи до јединства међу њима. У новије време. у ХТХ веку, јединство, које до тога времена ни у ком правцу није било извршоно, извршено. је бар унеколико — у једном, заједничком књижевном језику.

Из прошлости српско-хрватске и историје питања. која износи, он узима Факта која му се чине да су најважнија; по нашем мишљењу, она нису увек таква. Па и цело представљање неких питања нама изгледа да је сувише сумарно и бледо. Циљ самога чланка, можда, није допуштао да Мурко детаљније уђе у нека питања и да их стручније разради; зато му ми на томе и не замерамо много, исто тако као и на неким ситнијим примедбама којима би се могло приговорити да су на каком другом месту угледале. света.

Сасвим су основани прекори које“ Мурко чини Немцима у Аустрији, и уопште аустријским политичким круговима: што су Србе и Хрвате у границама монархије остазили на милоет и пемилост Мађарима или скученој 7“ (и

бирократији.

А. Б.

БожиЋњи ДОДАТЦИ НАШИХ лИСТОВа.

Један појав који је морао пасти у очи сваком који прави развитак штампе у Србији, јесте да се наши органи јавности све више приоближују књижевности. Не само да у политичким листовима, на чисто политичкоме делу, раде познати наши књижевни радници, но листови у својим подлисцима доста често доносе књижевне радове познатијих књижевника. Тај је случај нарочито у додатцима за божићње и ускршње празнике.

5*