Srpski književni glasnik
А кЕлсшк Е. 79
– с,
он је показивао подједнако и књижевнога талента и грађанске храбрости и личне честитости.
Од Митровића је најзада остала и једна мало позната књижевна мистиФикација. Око 1890 године српску књижевност поплавили су били луди сензациони романи „за грош“, и озбиљна књижевност била је потиснута пред том ниском спекулацијом са простотом и глупошћу широке публике читалачке. То је било доба када је Гзавије де Монтепен владао у нашој књижевности, и када се одушевало за „Крваву драму у Америци“, „Лов на милионе“, „Гитану“, „Ему Жубер прозвану мачије око“, као и за романе „из живота енглеских благородника“. Да би исмејао изопачен укус нашег залуделога света. Митровић под шиФром „'Ћилорим 4. Тадиров“, у свескама за грош. почне издавати сасвим „сензациони“ „енглески роман“ „Романтични пустолови.“ Роман је имао и тајанствених пећина, и подземних ходника, и кобних тајни, и страховитих пророчанства, и ородолома и
, пустих острва, и убистава у толикој мери да је једно исто
лице по два и три пута гинуло — и све је то учинило да се публика била лудо занела за овај Фабриковани „енглески роман“, док се писац слатко смејао безмерној глупости и вулгарном укусу својих сувременика.
Милорад Митровић, и ако умире, млад, створио је себи часно место у новој српској књижевности. И у нашој поезији, у целом нашем друштву, осетиће се прерани нестанак
1
овог ваљанога писца и честитога човека. С.
ЈАН PeEBAYRBP. — 12 маја ове године изгубио је чешки народ једног знаменитог научника, који је дугогодишњим неуморним радом па славистици. у опште, а нарочито на чешком језику. стекао неподељене симпатије свега снога народа. и признање и велики научнички глас у свему научном свету. Тога је дана умро Јан Гебауер. проФесор славистике у прашком чешком универзитету.
Гебауер се родио 8 октобра 1838 године у Убиславцама у Чешкој; гимназију је свршио у Јичину, а ФилозоФију у Прагу. Године 1862 буде постављен за учитељског помоћника у чешкој реалци у Прагу, и на томе је положају остао до 1865. 1866 добије за учитеља чешког и немачког језика у вишој реалци у Пардубицама, одакле 1870 буде премештен у Праг, опет за учитеља у реалци. Године 1879 положи докторат, и већ 1873 буде изабран за
"доцента прашког универзитета. Тада је, веле, рекао Ми-
ктошић: да је срећан онај народ који је у могућности да