Srpski književni glasnik

+

880 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

у сној универзитет прикупља тако способне младе људе ~

као што је Гебауер. Године 1874 позиван је на загребачки универзитет, али је он захвалио на тој почасти, пошто му је већ била обећана катедра у Прагу. И одиста, 1880 он постане ванредни професор, а 1881 буде наименован за редовног проФесора славистике, на коме је положају остао ДО смрти.

Још као студент Гебауејр је опазио да му је за познавање прошлости чешкога језика неопходно потребно дубље знање осталих словенских језика, германских диалеката и старо-индиског, и свршивши убрзо са успехом те претходне студије, он буде позван од Ригера за сарадника на његовом чувеном Научном Речнику. Тада и почиње научни рад Гебауеров, који је доцније узео огромне размере. Велчки број његових првих расправи изишао у часописима „Биг“, „Кубеу“, „Зборнику Матице Чешке“, „Филолошком Листу“, Јагићеву „Архиву“, и др. Особиту је пажњу Гебауер обраћао старим споменицима чешким и многе је врло критички издао. Чувена је и његова полемика поводом рукописа „Крало орског“ и „Зеленохорског“. Он се у периоду од 1875—1895 често враћао на ову тему, и, најзад. доказао да то нису стари рукописи већ прости ФалсиФикати. Последња је његова расправа о тим рукописима „Адустја на — о и на — 6 у Кралодворском и Зетенохорском рукопису“, од 1895 г.

Последње године свога живота Геблуер је посветио историји чешког језика и старо-чешком речнику. 1894 изишао је први део Историје чешког језика, Фонетика; друге делове није доспео да изда у оној опширности као Фонетику, али их је издао у ужем обиму, као Граматику за средње школе.

Поред имена Добровскога. Јунгмана и ШаФарика, и име Гебауерово чиниће част чешкој науци, којој је он одано служио пуних педесет година,

М. Ст. Јанковић.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН ОСКЕРДИЋ.