Srpski književni glasnik

80 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

раније мане радова Г. Костића. Г. Костић на дугачко и на широко, са нарочитим даром да много напише и да ништа не каже, стилом који треба да буде жив и духовит, а у ствари је вулгаран и проливен, прича о много које чему што нема везе ни са предметом и чему није место у једном старом и угледном часопису. У место да нам говори о почетцима превођење Шекспира у нас, Г. Костић је вашарски ударио хвалити себе, уносећи у то све што му је на ум пало и што му је под перо дошло. Можда ће се овде-онде још наћи по који безазлен читалац који ће све ово узети за „жепијалност“, али данас се срећом измакло од доба од пре четрдесет и педесет година, када су овакве екстраваганције палиле, и велика већина читалаца са муком ће читати ова разметања и празнословљења. И што је најгоре у целој ствари, тек почетак ! иза ки

Исцрпан је и врло добар чланак Др. Ивана Пријатеља „Историја најновије словеначке књижевности“, то је тек почетак који обећава да ће бити подједнако поучан и занимљив. Јован Живојновић завршује свој чланак о обичајима и језику Крашована, католичких Срба у Банату. Поред једне „слике из живота“ од Марка Цара (Јп егхтети), има и неколико превода из Петефија од Благоја Бранчића. Милан Будисављевић оцењује Војновићеву „Уштг Мајке Јиеом са“, Др. Јован Радонић „Историју хришћанских балканских држава“ од Др. К. Ропа и Антола Алдашиа и Лајоша Талоција дипломатар о односима Србије и Мађарске у Средњем Веку. И. Зеремски описује мађарско дело Стевана Ивањиа „Географски и историјски именик места бачко-бодрошке жупаније“, а Др. Павле Вујевић Цвијићеве „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“. Белешке су обилне и корисне. Нарочита пажња је посвећена де-

лима и публикацијама која се тичу српске прошлости. Н.

Власник, Богдан Поповић. — УрРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ.