Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 79 дини“. У засебном чланку говори се „о новим изборима у Аустрији и Словенима.“ У словенским хроникама говори се о културном и политичком животу свију словенских племена. Од наших ствари опширније се излаже о хрватско-мађарском сукобу, о реакцији у Црној Гори ио резолуцији српских првака у Босни и Херцеговини. У књижевном прегледу реч је о новијим словенским књигама. Уредник листа Др. Адолф Черни оцењује књигу Јована Скерлића Омладина и њена књижевносш, и, пошто је изложио садржину, овако закључује свој суд: „То је знаменито дело које служи на част писцу и српској научној књижевности. Широки преглед европског живота и књижевности, дубоко познавање домаћег живота и књижевности, пространа подробна студија извора из омладинског доба, бистар и чист суд — то су пишчева преимућства која су га издвојила од осталих и учинила позваним историчарем једног важног доба српске књижевности.“

Н.

СРЂ. — Јунска свеска дубровачкога „Срђа“ доноси почетак чланка „Дубровачка Књижевност“ од Павла Поповића. Од превода наставља се Освеша, од К. М. Стањуковића, и Еутифронов Сокраш. Такође се настављају „Згоде и незгоде“ пок. Луке Зора. Међу белешкама је на првом месту некролог Милораду Ј. Митровићу. Уредник А. Вучетић објављује „Споменике Дубровачке“. У овоме броју налазе се четири писма из ХМУ и ХУП века, која су турски султани или велики везири, на српском језику, обично ћирилицом, писали дубровачкој републици.

Л.

„Летопис Матице СРПСКЕ“. — Најновија, 243 књига Лешописа Машице Српске доноси на првоме месту почетак једнога рада Г. Др. Лазе Костића Око Ромеа и Јулије. То је „историја једнога превода“, „а то ће рећи Моје муке око Ромеа и Јулије“. И овај посао има све