Srpski književni glasnik

ИСТОРИЈА „ПРЕОДНИЦЕ“ ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ОМЛАДИНСКОГ ПОКРЕТА.

(3) _ 186008

Једна од најзнаменитијих година у животу „Преоднице“, које је у исти мах почетно доба бујнога омладинскога живота, јесте година 1865—6. Цео овогодишњи рад, поред свију друштвених неприлика, као што ћемо видети, био је; ипак плодан. На површину изалази нов нараштај људи, а старих радника нестаје. Мите Поповића нема више међу школском омладином. Нови представници лирике јесу: Мита Р. Стојковић, Милан Андрић, Коста Рајић, Алекса В. Поповић и А. Зубковић. Најплоднији међу њима јесте Милан Андрић. И песме овага нараштаја певају родољубље, љубав, њене радости и жалости, љубав према природи, и т. д. Изгледа као да се садржина песама од постанка друштва није никако мењала; ако се што мењало, то су били само песници. Према томе, ова врста рада не може нам послужити као карактерна црта развитка и напредовања „Преоднице“.

Рад на драмској књижевности ове године напредовао је. Било је лепих покушаја, али у напред помињемо, да оригиналног рада на том пољу у опште и нема: цео рад састоји се из превода. Илија Огњановић преводи „Турандота“ од Шилера, Алекса В. Поповић чита неке сцене свога превода Шилерове „Марије Штуарт“ што је већ прве године покушао Ј. Грујић. Исти је читао неке појаве првога чина Гетеове „Ифигеније“, а почасни