Srpski književni glasnik

44 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

____-- “ У

члан Лаза Костић неке појаве из „Ромеа и Јулије“. Било | је покушаја и на превођењу Гетеовог „Фауста“. Иса Ћирић о чита пролог „На небу“, и обећава, да ће покушати и даље, | али се није сачувао споман о каквом наставку. LOR На пољу критике јављају се ове године покушаји ASJA организације. Члан Илија Огњановић предлаже, да се из чланова друштвених образује одбор за критиковање, који би све саставке, што се у друштву прочитају, морао најпре прегледати и изрећи свој суд о њима, па онда би се тек могао у самом друштву о њима повести о разго- те вор и решавати да ли се примају или не. Неки прихватају предлог (М. Димитријевић, И. Вучетић), мислећи да ће се „тиме моћи доскочити, да се којекакви хрђави саставки не примају, јер кад се само један — или два пута прочита, не може се тако добро схватити и пресудити, као кад се има више времена за размишљање. „За овај предлог заузео се Мита Стојковић, песник друштвени, чије песме баш нису често „примљене“ од друштва. Предлог свој мотивише тим, што се овде, у друштву, тражи само он, што не ваља, а добре стране се писцу не показују““ — Ипак горњи предлог није усвојен. Све је | остало по старом, с том примедбом, да поједини чланови ћ што чешће узимају саставке на писмену критику. |

Критика се бави већим делом песништвом. Јасно се опажа, да нема више одлучности у критици, опажа се да нема нема Косте Руварца. Навешћемо само један пример. Тиче се једне песме Мите Стојковића, коју је песник назвао „елогијом“. „Милан Андрић примећује, да се та песма никако не може назвати елегијом, него пре можда алегоријом. Ђорђе Бугарски доказује, да се може назвати елегијом и параболом, а никако алегоријом, разлаже | шта је алегорија, а шта елегија. Тоша Недељковић та- 7 кођер вели, да би се најпре могла назвати параболом, | али зато што има елегичног елемента, може се назвати 1 елегијом. Почем су још неки о том говорили, пристане и песник на предлог председника (Јована Јовановића) да не метне песми никаква имена, па нека је крсти, како ко оће“!

И брање. Зи

al 2 a