Srpski književni glasnik

46 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

љагу да је плагијатор, не сме друштво бирати за почасног члана. Дошло је до бурних сцена и председник буде приморан, да седницу распусти, јер предлагач није хтео одступити од свога предлога. На идућој седници „председник (Јов. Јовановић) још једном позива Милоша Ђорђевића, да свој предлог натраг узме, и уједно као надзорник Текелијиног завода изјављује да, ако се још једном така вика ко пређашњег састанка подигне, „„Преодница“ неће више моћи овде у заводу своје састанке држати.“ Милош Ђорђевић одговара председнику, да не може свој предлог натраг тргнути, јер се он добро промислио пре но што је поднео тај предлог. Затим се опет породи дуга дебата, говори се и за и против, и пошто се с обе стране разних доказа навело, председник нареди да се гласа. Они говорници, који су бранили споменути предлог, не хтедоше допустити гласање, наводећи да се боје, да ће тако остати у мањини. У том се опет породи велики неред, на који председник изјави, „почем је он већ једном гласање као једини пут, којим се може мишљење већине увидети, заказао, то позива друштво још једном на гласање, иначе је принуђен на председништву захвалити“. Многи „наставише викање, да гласати недаду, председник се захвали и удали се из друштва“. Сва је наваљивања одбио и није се примио поново части овом приликом, него је наименовао — па захтев друштва заменика, Љубомира Ненадовића. „Сада се дебатовање настави и то тако, да се све већа и већа ларма подизала, док најпосле не дође г. Јован Јовановић, и као надзорник Текелијиног завода изјави, да је принуђен друштву, које се не зна у границама умерености задржати, стан отказати, и тако се друштво разиђе“.

Овом раздору тражили су лека. Вредно-је изнети и изнећемо и даље из записника поједина занимљива места. У место председника, тајник сазива ванредни састанак „да се друштво посаветује о промени оних тачака у правилима Преодничиним, које су на последња два састанка“ биле повод раздору и узрок одказивању стана за са-