Srpski književni glasnik

ИСТОРИЈА „ПрЕОоднице“. 45

Познатији критичар овога доба јесте Стевап В. Поповић, који је сада у маломе оно, што је некада Руварац био. Он држи читав низ предавања о књижевним родовима у вези са критиком. Остали мање важни критичари јесу: Тоша Недељковић, Илија Вучетић, Миша Димитријевић, први као критичар лирских песама и приповетке, последња двојица као критичари драме.

Научних предавања по броју било је мало, али су била у свези са практичним животом.

Друштвених више него икад. Тоша Недељковић држи врло опширно предавање „Из српске историје“ у једанаест седница, а Стеван В. Поповић износи „Естетична посматрања у српској књижевности“. Сава Чолаковић предаје „Из естетике“. Осим ових предавања прочитан је Руварчев есеј: „Значајност дубровачке књижевности“ (штампан у „Преодници“, 1864).

Pan на приповетци до сада још никад није био тако обилан и по броју и по врстама као ове године. Било је и превода и оригиналних дела. Представници приповетке јесу: Милан Костић, Милан Андрић, и Илија Огњановић (од последњег „Зоркина лутка“, у „Преодници“, 1864). Критика, која се већим делом бавила песништвом, није много пажње обраћала овој врсти.

Рад „Преоднице“ толику је пажњу привлачио на себе, да се и међу трговачком омладином осећа покрет за приближавање академској омладини. Певачка дружина вредно је радила и стајала је у вези са више певачких

JA i дружина, на пример са панчевачким и прашким друштвом.

Поред овога рада, ваља ради потпуности навести и остале друштвене прилике. Неслагање у начелима довело “је друштво до катастрофе, која је имала одлучнога утицаја на даљи развитак друштва. Редовни члан Милош Ђорђевић предлаже друштву за почасног члана Миту "Поповића, „који је као песник у Србству себи лепа гласа стекао, у „Преодници“ кроз дуже време вредан радин, "а једне године и частник (књижничар) био.“ На то многи чланови приметише, да онога човека који носи на себи