Srpski književni glasnik

ИЕ ИЕ,

ИСТОРИЈА „ПрРЕОДНИЦЕ“ 51

Да се неби друштво на својим редовним састанцима бавило радом око тражења јавности, изабраше одбор, коме повере, да овоме друштву на основу новог устава измоли јавност преко „Матице Српске“, која је молбу у главном усвојила, а уједно и да се огради код университског сената против преотимања имена. Кад буде молба и ограђивање готово, позваће се чланови, да се потпишу и који то учине сматраће се за чланове друштва, а остали не. Ово потписаше многи чланови, међу којима читамо имена оних тридесет, које смо већ горе споменули, осим: Јована Антоновића, Добошевића, Младена · Мађаревића, а има и неколико нових: Ђорђе Јанковић, Ђура Станковић, Коста Стефановић, Милан Бирвалски, Мита Боришев и Ћира Милекић.

Оваку снабдевену молбу и протест поднесе одбор униветситетском сенату. Университетски професор Карваши, као, известилац сената у тој ствари, позове себи неколицину и с једне и друге стране, да се посаветује о начину изравнања. Овом приликом није дошло до позитивних резултата. С тога закључи друштво, да се молба пошље даље своме опредељењу и да професору Карвашију пошљу неколико чланова, који ће га у појединостима известити о стању ствари.

Пошто пак противна страна, још увек ставља као услов сваком даљем уговору, да се „Преодница“ на универзу премести, неће се друштво с противном страном упуштати ни у какав договор, док од споменутог услова не одустану, јер: „друштво ово држи, да је много приличније место за његове састанке Текелијин завод, него универзитет, пошто се у заводу може сасвим слободно кретати и напредовати“.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

ИГЊАТ ПАВЛАС.